НАСЛОВНА » О НАМА

Историјат

Корени и развој апотекарства у Србији

 

Apoteka Beograd -    Istorijat

Зачеци српске медицине и фармације се поклапају са периодом оснивања првих средњовековних српских болница у Хиландару, Студеници и Дечанима, а први писани траг да је у Београду постојала апотека потиче из 17. века и забележен је у капиталном делу H. Schelenza  (1904) „Историја фармације“.

У овом делу се наводи да је још 1661. године у Београду постојала једна апотека, али о томе нема подробнијих података.

Прилику да отвори прву апотеку у Београду добио је маг. фарм. Матеј Ивановић. Иако је он први дипломирани фармацеут који је радио у Београду и који слови за родоначелника српске модерне фармације, о њему се врло мало зна. Ова апотека из које су се лековима снабдевали становници Београда, али и целе Србије, а касније и неке новоотворене апотеке, почела је да ради 30. априла 1830. године. Налазила се поред кафане ,,Знак питања“, преко пута Саборне цркве, у тадашњој Дубровачкој улици, сада Улица краља Петра. На овом месту Фармацеутско друштво Србије поставило је спомен-плочу 1955. Апотека је касније више пута мењала име, власника и локацију, да би по завршетку Другог светског рата постала друштвена својина у оквиру новоформираног Апотекарског предузећа Београд.

Apoteka Beograd -  Istorijat

Међутим, апотека је још једном 1964. године пресељена и то у Кнез Михаилову улицу бр. 27, где се и данас налази. Била је то једина апотека у Србији где је могао да се добије тачан и исправан лек. Била је сведок и носилац историјско-културних догађаја, али и место где су многе значајне личности српске фармације имале част и прилику да стичу искуства. Тако је и данас. Након 180 година од свог оснивања на најбољи начин својим стручним кадром, високопрофесионалном услугом и бригом о здрављу својих суграђана, чува традицију и квалитет српске националне фармације.

Прва државна апотека у Србији отворена је у Крагујевцу 1836. године, по налогу Државног совјета, а основао ју је маг. фарм. Павле Илић. Апотека је два пута пресељавана у Београд: први пут 1839. године, где је остала само осам месеци, и други пут 1841, што је било и коначно пресељење. У својој бурној историји апотека је мењала власнике и називе: од „Дворске“ и „Војне апотеке“, преко „Државне апотеке“, „Апотеке код српског грба“ и апотеке „Хиландар“, до садашњег имена – Апотека „Македонија“, које је добила после Другог светског рата. Посебан значај Апотеке ,,Македонија“ огледа се у чињеници да је у  XIX веку у Србији то била прва и једина државна апотека која је врло брзо постала и централни снабдевач целе Србије. Ова апотека је имала добро опремљену лабораторију и обављала је све хемијске анализе по службеној дужности.

Две најстарије наше апотеке – „Матеја Ивановић“ и „Македонија“ – представљају најзначајније живе споменике београдске и српске фармације.

Оснивач Апотеке „Београд“ била је Република Србија, односно Министарство здравља Републике Србије, а од 1. јануара 2007. године оснивачка права прелазе на Скупштину града Београда, када је и промењен назив установе у АПОТЕКА „БЕОГРАД“. Установа је прво радила у просторијама „Југолека“, а 1972. је добила пословне просторије у дому здравља „Врачар“, где је данас њено седиште.

Од свог настанка – уједињавањем апотекарских установа по општинама до данас, претрпела је многе кризе, политичке и друштвене промене и упркос томе увек ишла напред остварујући велике пословне резултате, добру сарадњу са свим здравственим, образовним и научним установама, предано радећи на очувању и унапређењу здравља.

Данас је Апотека „Београд“ отворена за нове подухвате, промене и усавршавања. Потреба за сталним напретком, како би увек била корак испред осталих, уз искрену посвећеност свих запослених том циљу, и непрестаним усавршавањем стручног кадра и услуге у апотекама, представља покретач раста и развоја Апотеке „Београд“.

Apoteka Beograd